Istorijat kafe
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 20 | Nivo:
Tehnološki fakultet
SADRŽAJ
Istorijat kafe 1
Godišnja potrošnja kafe 3
Kafa, biljka 4
Berba kafe i priprema zrna 8
Suvi metod 9
Mokri metod 10
Sastav sirove kafe 11
Tipovi sirove kafe 12
Mešavine 13
Najskuplja i najređa kafa 13
Ocena kvaliteta sirove kafe 14
Literatura 19
Istorijat kafe
Teško je odrediti tačno vreme otkrića ove
izuzetne biljke za koju sa sigurnošću možemo da kažemo da je univerzalni
napitak i najpopularniji stimulans na svetu koji možete naći na bilo kojoj
tački Zemljine kugle. Ono oko čega se brojni istoričari, ipak, slažu, jeste
“mesto rođenja kafe” – oblast Kafa u Etiopiji po kojoj je ova biljka i dobila
ime.
Afrički domoroci kafu su u početku koristili kao
hranu – mleli su je i mešali sa vodom i začinima, pa čak i životinjskom mašću
praveći kuglice koje su koristili pre bitaka kako bi im dale snagu. Etiopljani
su od kafe pravili vino, stavljajući osušena zrna kafe da fermentiraju u vodi.
Stotinama godina Etiopija je bila jedino mesto koje je znalo za blagodeti crnog
napitka. Tek u XV veku Arapi su uvideli šta propuštaju i počeli su da gaje ovu
biljku. Istorijski podaci govore da se kafa prvi put počela gajiti i koristiti
kao topli napitak na Arapskom poluostrvu, a narednih nekoliko vekova Jemen je
bio glavni svetski snabdevač kafe.
Put kafe
Zahtevi za kafom na Bliskom Istoku bili su veoma
veliki, a način eksportovanja kafe iz luke Moka u Jemenu za trgovinu sa
Aleksandrijom i Istanbulom bio je dobro čuvana tajna. Na slici je prikazan brod u luci koji je
transportovao kafu. Naime, uvidevši da se radi o napitku izuzetnih osobina,
Arapi su dugo čuvali tajnu zabranivši izvoz ove čudesne biljke. Ni jedan rasad
drveta kafe nije smeo da napusti zemlju.
Krajem 15. veka, putnici koji su se vraćali iz
Arabije su proširili kafu po Bliskom i Srednjem istoku i Magrebu. Kasnije su
Indusi uspeli da prošvercuju kafu i počeli su uspešno da je gaje u Indiji.
Kafedžinica u Evropi
Kafedžinica u Palestini
Godine 1555. dvojica Sirijaca su prvi put donela
kafu u Carigrad. Kafana, kao uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i
služila samo kafa, je vremenom postala osobitost socijalne kulture – u njima su
se okupljali ljudi i održavali kontakti, igrale razne igre, pio alkohol, pušila
opojna sredstva i odmaralo. Na slikama je prikazano kako su izgledale prve
kafedžinice. Iz Carigrada je kafa u 17. veku dospela u Mletačku republiku
odakle se kafa proširila Evropom. Sve do kraja XVII veka kafa koja se pila po
Evropi poticala je iz Jemena. Međutim, zahvaljujući izvanrednim
karakteristikama ove biljke kafa se vrlo brzo proširila po svetu i na
različitim krajevima sveta počela se uzgajati i kultivisati. Dok je biljka
čudotvornih svojstava osvajala svet, turski sultani Selim II i Murat IV su u
XVII veku objavili rat kafi – zajedno sa alkoholom, duvanom i opijumom
zabranili su konzumiranje kafe. Proglašena je đavoljim napitkom, a uživanje u
kafi osuđeno je od strane islamskih vlasti kao “odvraćanje naroda od vere
Prorokove”.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!